Огласна табла
Станарина за месец јул 2022. године
Обавештавају се студентти станари да ће студентски домови радити до 15. јула 2022. године.
Сви студенти који ће услуге смештаја користити до овог датума, плаћају пола износа месечне станарине, осталим студентима је омогућено плаћање преноћишта.
Крајњи рок за измиривање обавеза плаћања станарине је до 4. јула 2022. године.
Уколико не испуне ту обавезу, према Правилнику о кућном реду, губе право на смештај.
Студенти који желе да користе услуге смештаја у периоду распуста, то могу да остваре у студентском дому 5 уз плаћање пуне економске станарине.
Студентски домови свој редован рад отпочињу 22. августа 2022. године.
Дотирани одмор на Златибору и Авали
СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР “ПРИШТИНА”
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
ОРГАНИЗУЈЕ ДОТИРАНИ ОДМОР
У Студентском одмаралишту
“Ратко Митровић” – Златибор
„Радојка Лакић“ – Авала
и
“Палић” – Палић
- 17.06. – 24.06.
- 24.06. – 01.07.
- 01.07. – 08.07.
- 08.07. – 15.07.
- 15.07. – 22.07.
- 22.07. – 29.07.
- 29.07. – 05.08.
- 05.08. – 12.08.
- 12.08. – 19.08.
- 19.08. – 26.08.
- 26.08. – 02.09.
- 02.09. – 09.09.
АВАЛА:
ПАЛИЋ:
- СТУДЕНТИ ВИСОКОШКОЛСКИХ УСТАНОВА ЧИЈИ ЈЕ ОСНИВАЧ РЕПУБЛИКА СРБИЈА, АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ИЛИ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ, – СТУДЕНТИ УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ
- КОЈИ СУ УПИСАНИ ПРВИ ПУТ У ТЕКУЋОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ НА СТУДИЈЕ ПРВОГ, ДРУГОГ ИЛИ ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА,
- ЧИЈЕ СЕ ШКОЛОВАЊЕ ФИНАНСИРА ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ,
- КОЈИ ИМАЈУ ДРЖАВЉАНСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ОДНОСНО ДРЖАВЉАНСТВО ДРЖАВЕ У РЕГИОНУ И СТРАНИ ДРЖАВЉАНИ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.
- уверење о редовном студирању са просечном оценом,
- пријава за конкурс која се може узети у просторијама управне зграде Студентског центра у канцеларији студентске службе.
- Оверен упут од стране Студентског центра, са тачно наведеним подацима;
- Индекс, дати на увид (у случају да студент нема индекс, доставља потврду факултета оверену од стране студентске службе о статусу студирања);
- Личну карту;
У складу са горе наведеним, студент који не буде поседовао наведена документа неће моћи користити услуге смештаја и исхране по студентским регресираним ценама, већ ће морати да плати комерцијалну цену пансионских услуга по ценовнику услуга за трећа лица, лично, на рецепцији одмаралишта.
КОНКУРСКОНКУРС ЗА ОДМОР И ОПОРАВАК НА АВАЛИ И ЗЛАТИБОРУ ОТВОРЕН ЈЕ ТОКОМ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ, ПРИЈАВЕ НА КОНКУРС СЕ ПРЕДАЈУ НАЈКАСНИЈЕ 8 ДАНА ПРЕД ПОЧЕТАК СМЕНЕ.
РАНГ ЛИСТА ИЗЛАЗИ ПО ЗАВРШЕТКУ КОНКУРСА, А УПУТИ СЕ ДЕЛЕ 5 ДАНА ПРЕ ПОЧЕТКА СВАКЕ СМЕНЕ У СТУДЕНТСКОЈ СЛУЖБИ СТУДЕНТСКОГ ЦЕНТРА „ПРИШТИНА“ – КОСОВСКА МИТРОВИЦА.
ЗБОГ ГОДИШЊИХ ОДМОРА, ЗА НАВЕДЕНЕ ТЕРМИНЕ ПОСЛЕ 15. ЈУЛА, КОНКУРС ЈЕ ДО 6. ЈУЛА, А УПУТИ СЕ МОГУ ПОДИЋИ ОД 07. до 13. ЈУЛА 2022. ГОДИНЕ.
NorthCity Jazz&Blues International Festival
18. North City Jazz&Blues
INTERNATIONAL FESTIVAL 2022
Kosovska Mitrovica
31. maj – 04. jun
Изложба слика из депоа Народног музеја Топлице – Прокупље
Студентски центар “Приштина” – Косовкса Митровица
и
Покрајински културни центар
организују
ИЗЛОЖБУ СЛИКА
ИЗ ДЕПОА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ТОПЛИЦЕ – ПРОКУПЉЕ
НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 2022
Четвртак, 12. мај 2022. године у 19:00 часова
Студентски клуб, дом 6
УЛАЗ СЛОБОДАН
ИЗЛОЖБА СЛИКА ИЗ ДЕПОА НАРОДНОГ МУЗЕЈА ТОПЛИЦЕ У ПРОКУПЉУ
Изложба слика на Косову и Метохији представља наставак сарадње институције културе Покрајинског културног центра Приштина-Лепосавић и Народног музеја Топлице из Прокупља. Ова сарадња је вишедеценијска, а огледала се као кроз размену програм, пре свега изложби, тако и учешћу сликара на ликовним колонијама које се организују на Косову и Метохији (Ликовна колонија акварела у Зубином Потоку, Ликовна колонија Соколица у Звечану и Зимска ликовна колонија у Лепосавићу. Управо, у том узајамном односу надовезује се изложба акварела насталих на Колонији акварела у Зубином Потоку која представља омаж упокојеном сликару Младену Поповићу, која је постављена у Галерији Божа Илић у Прокупљу, у децембру месецу 2021. године. У организацији ове Изложбе учешће је узела и Институција културе Стари Колашин из Зубиног Потока.
Ликовна збирка Галерије Божа Илић из свог депоа, представља репрезентативне радове познатих уметника Србије. Неки од њих имају и међународни значај. Пре свих требало би истакнути једанаест слика Боже Илића, једног од родоначелника социјалистичког реализма. У поратном периоду уз Ђорђа Андрејевића Куна, Божидара Јакеца, Радована Зоговића… био је међу главним протагонистима нове уметности. Окретањем леђа Југославије Информбироу и приступањем европској уметности педесетих година, пада у немилост и заборав. Тачка раскида, Лубардина изложба у УЛУС-у 1951. означава симболично Илићево пропадање и Померање на маргину уметности. Као што је познато, Божа је био најбољи ђак у класи Мила Милуновића. У његовом стваралаштву укорењено је врхунско сликарско умеће па је стога уследила успешна и Логична преорјентација у експресију и донекле у фовизам. Управо ове слике представљају ту другу фазу по којој је Божа такође познат.
Овом приликом излажу се и слике Мирослава Лазовића, професора ФПУ Београд и бившег председника УЛУС-а, Зорана Чалије, бившег председника УЛУС-а, Владана Рашића, Биљане Велиновић, Милете Микарића, Драгана Јовановића, Марије Ристић, Владана Лабовића и Зорана Сувајца Зографа. Сматрам да је ово фин пресек ликовне збирке музеја и представља целину две различите епохе које у савршеном складу, на најбољи начин репрезентују љубитељима уметности једну интересантну и вредну збирку, од педесетих година XX па до последњег периода XXI века.
Драган Поповић,
виши кустос ист.ум.
Божо Илић, Старица 2 (уље на платну, 41x51cm)
АЈДУЦИ
Студентски центар “Приштина” – Косовска Митровица, Дом културе „Грачаница”, Народно позориште Приштина са седиштем у Грачаници и Стеријино позорје Вас позивају на премијеру представе „Ајдуци“ у режији Анђелке Николић која ће се одиграти 11. маја у 19:00 часова у Студентском клубу.
Ајдуци
Јован Стерија Поповић
Режија, адаптација текста, сцена: Анђелка Николић
Адаптација текста, драматургија: Димитрије Коканов
Костими: Олга Мрђеновић
Музика: Ирена Поповић Драговић
Сценски покрет: Исидора Станишић
Сценски говор: Милица Јанкетић
Асистент композиторке: Никола Драговић
Копродукција Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници и Стеријиног позорја.
У раду на адаптацији текста коришћени су: транскрипт тв прилога о Личкој олимпијади у Апатину, Упитник за процену ратних стресора, „Записи о Србији“ П.А.Ровинског, текстови о вођењу људи са интернет портала Виртуелни ментор и транскрипт говора са свечаности поводом уписа певања уз гусле на Rепрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Унеско-а.
МИЛЕТА, ’АРАМБАША: Небојша Ђорђевић
ОБРАД: Вукашин Јовановић
ЖИВОЈИН: Игор Филиповић
ВИТОМИР: Драги Петровић
ИВАН: Драган Секулић
ПЕТАР: Никола Ђорђевић
СРЕЋКО: Петар Ђурђевић
НЕНАД: Страхиња Бичанин
ЗЕЛИДА, ЈЕДНА ТУРКИЊА: Сташа Николић
О певању и нећутању
Да ли су Стеријини „’Ајдуци“ комад са певањем – или комад О певању?
Када у ткиву овог текста наиђемо на стихове у десетерцима, на тренутак нас запљусне носталгија за временом основне школе, када смо веровали да су хајдуци били родољуби који су се одметнули у шуме да би се борили против сурових завојевача. Но, ови су стихови као сентиментални комад у комаду: оно што их окружује, контекст изговарања, односно певања, јесте цинични коментар меланхоличног Стерије, који је јасно сагледавао проблеме свог доба и мане савременика – национализам, ксенофобију (туркофобију), идеализацију прошлости. Доста тога можемо да опростимо његовим хајдуцима, највише због тога што су и сами цинични на свој рачун, свесни хетерогености мотива који су их одметнули од закона, али и спремни да признају сопствену слабост и чежњу за љубављу и топлином, које је у том мушком свету мало. Оно што из тематике овог позорја, нажалост, преживљава до данашњег дана, јесте проблем загађености односа у (било ком) колективу и хијерархије која се заснива на сили, обмани и застрашивању. „Нема несреће без среће“, пише Стерија, и разбија у комадиће један патријархални микросвет, из кога се у слободу отискује она која је на почетку имала најлошије изгледе: жена, и Туркиња, и ратна заробљеница. Зелида проживљава и преживљава несрећу, и каже: „Ја нећу ћутати“. Остало је, дакле, нећутање, од тога можемо – да почнемо.
Анђелка Николић
УЛАЗ СЛОБОДАН.
