Студентски центарт „Приштина“ – Косовска Митровица
и
Студентски парламент
организује представу:
„НОЋ БОГОВА“
у режији Марка Манојловића
играју:
Војин Ћетковић
Дејан Луткић
Небојша Илић
Представа ће бити одиграна у среду, 18. јануара 2023. године са почетком у 19:00 часова у Митровачком двору у Косовској Митровици
УЛАЗ СЛОБОДАН.
НОЋ БОГОВА – ЖИВОТНА ПРЕДСТАВА
„Као у већини комада написаних од друге половине 20. века не постоји јасно жанровско одређење. Ако би морала да се измисли жанровска кованица за ову представу, то звучи отприлике: трагикомедија са елементима фарсе у оквиру политичког театра. Или како се обично то описује, доста слободним термином – ‘животна представа'“, кажу глумци.
Гавранов динамичан комад о љубави, пријатељству и владању, пун неочекиваних обрта који позоришној публици задржавају дах, у протеклих четврт века имао је чак 19 позоришних премијера широм свијета од Сарајева, Марибора, Подгорице и Мостара до Вашингтона, Мелбурна, Софије, Прага…
„Ноћ богова“ долази и у Београд захваљујући жељи Луткића, Ћетковића и Илића да оживе „карактере који су архетипски, а опет се налазе у свакодневном животу данашњице“.
„Комад нас је спојио. Сва тројица смо осетили узбеђење прво као читаоци драмом, а касније потребу као уметници да пробамо да пренесемо то узбуђење публици. Подела је настала жељом да играмо ликове какве до сад нисмо играли. Да изађемо из наше ‘удобне зоне’ и представимо се публици у новом светлу“, истиче Луткић.
Једне вечери на десетогодишњицу пријатељства краљ Луј XИВ (Ћетковић), дворска луда (Луткић) и писац Молијер (Илић) се заједно опијају евоцирајући успомене на прохујала времена. Усред весеља, краљ открива да је сазнао да њих двојица играју фарсу о њему у којој га исмејавају, па присиљава своје пријатеље да ту фарсу одиграју само за њега.
„Комад ставља своје јунаке на муке којима су људи изложени од кад живе у заједницама. Човек који је разапет између жеље да уради оно што осећа да је праведно И начина како мора да живи у свету и односи се према моћнијима од себе. Како моћнији од нас никад нису сигурни у нашу љубав и да ли је она само из интереса или је искрена. И да ли су најмоћнији И даље уопште људи као ми остали?“, објашњавају тројица глумаца.
Каквом се надају пријему публике, односно какав желе извршити утицај на њу са „Ноћу богова Луткић, Ћетковић и Илић?
„Исти онај утицај који смо имали кад смо прочитали комад. Пре свега заинтересованост шта ће се десити јер је ово једна врло узбудљива драма која гради напетост и има ‘тwист’ на крају који не разочарава. На дубљем нивоу, велики распон емоција према јунацима драме, гледајући како друштвене улоге које преузимамо у животу имају страшне последице на нас као људе“.
Хрватски аутор Миро Гавран на београдску премијеру своје представе долази „као изнимно радознао и добронамјеран гледатељ“, и слути да ће настати „озбиљна, интригантна представа у којој ће глумци дати све од себе“.
„У овој необичној фарси пуној неочекиваних фабулативних обрата, пружа се изобиље материјала за градњу увјерљивих улога. Када пишем нови казалишни текст увијек ми је жеља да и глумци и публика уживају када представа заживи. Надам се да ће се то догодити с овом изведбом која је 23. премијера ‘Ноћи богова’ до сада“, каже Гавран.
Упознат са досадашњим радом Луткића, Ћетковића и Илића, Гавран оцењује да су то „сјајни глумци у најбољим животним и креативним годинама, који студиозно приступају градњи ликова и имају озбиљан однос према послу којим се баве“.
„А о младом редатељу Марку Манојловићу сам од београдских казалишних колега чуо само лијепе ријечи. Знам да је на пробама ‘Ноћи богова’ изузетно добра креативна и радна атмосфера а то је добар знак за представу која се рађа“, сматра Гавран.
Најизвођенији савремени хрватски драматичар истиче да је пре десетак година знао видети готово сваку другу позоришну премијеру својих дела ван Хрватске, али како се последњих година њихов број утростручио (само у прошлој години било је 20 премијера од којих 19 ван Хрватске), онда одабере три или четири годишње на које оде.
„На друге, на жалост, не могу ићи. Мени је увијек у животу било писање на првом мјесту, а за писање човјек треба концентрацију, те миран и уредан живот…а честа путовања то знају пореметити. А опет: за писца је опасно затворити се само у своју радну собу, јер кроз путовања и сусрете с људима и писац се искуствено обогати и освјежи, а то добро дође у раду на новим текстовима. Потребно је наћи праву равнотежу“, каже писац.
